60 година од доделе Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу
,,Бити човек, рођен без свог знања и без своје воље, бачен у океан постојања. Морати пливати. Постојати. Носити идентитет. Издржати атмосферски притисак свега око себе, све сударе, непредвидљиве и непредвиђене поступке своје и туђе, који понајчешће нису по мери наших снага. А поврх свега, треба још издржати своју мисао о свему томе. Укратко: бити човек. ”
,,Нобелову награду сматрам као изузетно признање за целокупну књижевност моје земље“ – рекао је Иво Андрић пре шездесет година када му је уручена Нобелова награда за књижевност, 10. децембра 1961. године.
,,Време је било дивно, са мало магле која је бојила цео пејзаж руменом бојом”, забележила је у свом дневнику Милица Бабић.
Андрићу је Нобелова награда додељена ,,за епску снагу” којом је ,,обликовао мотиве и судбине из историје своје земље”.
Том приликом одржао је говор ,,О причи и причању“ који и данас памти светска јавност.
На данашњи дан сећамо се великана српске књижевности, читамо његова дела и учимо о људима, историји и прошлости.
На часовима српског језика читали смо одломке из чувеног есеја ,,О причи и причању“ и гледали кратак документарни филм о Иви Андрићу.
Презентацију погледајте/преузмите ОВДЕ
Стручно веће за српски језик