Улога маште у одрастању
Одрастање! Па, баш и немам неку специјалну жељу да одрастем. Одрасли људи су тако тужни, они не верују да снови постоје. А како би само овај свет био лепши и занимљивији када би сви сачували то дете у себи!
Када бисмо само могли да зауставимо време и заувек будемо овако блесави, незрели, луцкасти и безбрижни! Да грешимо и смејемо се нашим грешкама до бесвести, да звонимо комшијама на врата па побегнемо, да смишљамо најглупље шале и правимо се да су феноменалне. Ех, све би било боље! Знам да мој живот неће бити исти када одрастем, јер живот није бајка. И знам да нећу имати право на грешке. Зато је важно да сад, баш овог момента док смо овако мали сањамо најлуђе снове, маштамо све оно немогуће, пут на Месец, боравак на пустом острву, дружење са правим правцатим гусарима, пливање са морским неманима, па и боравак на Марсу зашто да не? Важно је да ставимо толико снова у џепове док не попуцају! Треба да останемо доследни својим сновима и да никада не одустајемо од њих! Верујмо, волимо, сањајмо, смејмо се гласно, најгласније, чисто, најчистије! Будимо другачији, немојмо оно што се мора, већ баш све оно што се не мора! Будимо бунтовни и маштовити, будимо весели, будимо чисти!
Јер, као што рече Бајага : „ Овај живот је кратак и прозуји за час!“ Треба уживати пуним плућима у овом дивном поглављу живота које се зове одрастање!
Илија Зрилић, 5/3
Улога маште у одрастању
Имам једанаест година. Још трчим пољем детињства. Трчим и питам се какав је свет одраслих?
На улицама видим намрштена лица одраслих. Где им је осмех? Очи им не светле. Ја маштам о свету веселих лица. Маштам да ћемо моји другари и ја створити весео свет. Све ће бити лепо и весело.
Замишљам како би било лепо да постоји магија. Да сам најмоћнији чаробњак на свету. Замахнула бих чаробним штапићем и престали би сви ратови, не би било гладне деце, нестали би просјаци са улица, а одрасли би имали осмех на лицу. Небо би увек било ведро и плаво.
Ми растемо и маштамо да је све око нас лепо. Срећни смо и безбрижни. Због тога сваки човек пожели да поново буде дете. Да машта, да се смеје, да прави смицалице и шале.
Детињство је најлепши период живота. Нека деца једва чекају да одрасту, али они не знају да више никада неће имати толико лепих снова, прљаве руке од песка и уста умазана од чоколаде. Ја уживам у детињству и маштам каква ћу бити када одрастем. Не желим да постанем тмурна и намрштена. Желим да останем заувек весела и потрудићу се да тако и буде.
Хана Стевановић V-4