,,Кад дођеш у било који град и ако тај град случајно буде Ваљево …“
На путу богате историје и културе западне Србије прво одредиште било нам је у Бранковини. Ушушкана између шуме и ливада чува спомен на породицу Ненадовић, Десанку Максимовић, проту Владана Ковачевића, стару протину школу. А Бранковину Црква Светих Арханђела са својом богатом ризницом непроцењиве вредности.
У спомен-комплексу ученици су најпре посетили гроб Десанке Максимовић, пространу порту у којој је проналазила своју инспирацију за славна дела, стару протину школу са скамлијама, споменике и реконструисану кућу породице Ненадовић.
Ваљево – град у долини реке Колубаре, окружен венцем ваљевских планина, дочекао нас је својим шармом који долази из неких прошлих времена. У срцу града смештени су стара чаршија Тешњар, Гимназија, Народни музеј, Муселимов конак, споменици Војводи Живојину Мишићу и Десанки Максимовић. Муселимов конак верно чува слику заточеника, кнезова Илије Бирчанина и Алексе Ненадовића, а тиме и значај Првог српског устанка.
Нардони музеј Ваљева располаже богатом археолошком, етнолошком и уметничком збирком које заједно пружају увид у богату историјску баштину овог краја. Ученици ће имати прилику ове године да сe кроз садржаје предмета природа и друштво сусретну са значајем ваљевског краја за време Првог српског устанка, али и Првог светског рата- Ваљевске болнице.
Трагови славних времена и дух чаршије најлепше се могу видети у Тешњару, где се кроз бројне културне манифестације чувају од заборава.
Ваљево је поносно и захвално својим великанима: владици Николају Велимировићу, Ави Јустину Поповићу, Миловану Глишићу, Љуби Поповићу и Матији Бећковићу.
Парк Пећина пружио је несвакидашњи јесењи амбијент за игру и дружење, с погледом на Колубару.
На крају излетничког дана били смо надахнути и слободни допунити Бећковића с почетка: ,,…Знај да си у Ваљево увек добродошао!“.
