Други светски рат у Србији започео је 6. априла 1941. године, без објаве, када су у раним јутарањим часовима 234 немачка бомбардера и 120 ловаца на Београд сручили 197 тона бомби. Тада је изгорело на стотине грађевина, уништено је непроцењиво благо Народне библиотеке, а тачан број људских жртава никада није утврђен. У ратним данима Београд је постао центар окупационе власти у Србији. Већина становника главног града суочавала се са многобројним недаћама. Несташица хране је била велика и довела је до појаве „црне берзе“ и због тога је свака слободна зелена површина коришћена за узгајање поврћа и житарица. Београђани су живели у сталном страху од хапшења и прогона, јер су формирани логори Бањица, Топовске шупе, Сајмиште и Милишићева циглана. Кроз њих је прошло више десетина хиљада заточеника, од којих су многи стрељани или послати у злогласне нацистичке концентрационе логоре широм Европе. Народ је са нестрпљењем очекивао крај рата који се, у пролеће 1944. године, већ назирао. Јединице Народноослободилачке војске Југославије и совјетске Црвене армије заједно су узеле учешће у Београдској операцији, како је названа битка за ослобођење Београда. Напад на велики град уједињеним снагама захтевао је најуже садејство јединица свих родова војске. Са совјетске стране војску су предводили генерал-пуковници Бирјузов и Недељин као и генерали Жданов и Гаген. С југословенске стране припремама је руководио командант I армијске групе НОВЈ, генерал-лајтнант Пеко Дапчевић. Непосредан напад на Београд започео је у поподневним часовима 14. октобра 1944. године. После получасовног артиљеријског напада из 300 топова и 24 минобацача на немачке бункере и положаје, совјетске и југословенске јединице продрле су до градских улица. После три и по године патњи и ропства наш мученички Београд доживљава празник слободе и победе над немачким окупатором и издајницима српског народа који су му се ставили у службу. Победоносна и братска Црвена армија и јуначка Народно-ослободилачка војска Југославије у крвавој и љутој битци, отимају слободољубиви Београд из руку немачких освајача, највећег душманина словенских народа. Под Београдом и на његовим улицама помешала се крв хероја Стаљинграда и јуначких бораца Народно ослободилачке војске Југославије, још више се учврстило братство и пријатељство словенских народа. У херојској борби за ослобођење Београда поново се осведочила дубока љубав руског и српског народа и помоћ коју је руски народ кроз читаву историју пружао братском српском народу у његовој борби за слободу!..“
Тако је гласио почетак Прогласа који је за време борби дељен на улицама града, а који је 17. октобра издао први командант града Београда, генерал-мајор Љубодраг Ђурић. Београђане није требало много подстицати да се и сами прикључе борбама, нарочито не омладинце. Масовно учешће обичних грађана је једна од главних карактеристика Београдске операције. Нико није могао предвидети да ће са таквим одушевљењем и спремношћу помагати својим ослободиоцима. Борце који нису познавали Београд водили су кроз улице, пролазе и подруме, а многи су и сами узимали заплењено оружје и прикључивали се борбама. И поред великих губитака и неминовног пораза, немачки војници се нису предавали и борили су се за сваку улицу и зграду. У ноћи између 19. и 20. октобра на врху палате „Албанија“ завијорила се тробојка са звездом петокраком, коју је поставио борац Младен Петровић. Он се, с неколицином својих другова, пробијао од спрата до спрата, под сталном митраљеском паљбом. Оставши сам, успео је да онеспособи посаду последњег митраљеског гнезда на врху зграде и развије заставу, после чега је подлегао задобијеним ранама. Овај чин је симболично означио коначно ослобођење Београда од нацистичке чизме, после три и по године окупације, односно 1287 дана. У поменутим борбама за ослобођење Београда немачке снаге су имале преко 15.000 погинулих и око 9000 заробљених. Погинуло је око 3000 партизана, а отприлике исто толико је рањено, док су совјетске снаге имале 961 погинулог и неутврђени број рањених. Заплењено је готово целокупно немачко тешко наоружање, ратна опрема и моторизација. За испољену храброст одликовано је 794 борца и официра Народноослободилачке војске Југославије и преко 2000 војника и официра Црвене армије. Тринаест црвеноармејаца проглашено је за народне хероје Југославије. Орденима и медаљама Совјетског Савеза одликовано је 300 бораца и старешина Народноослободилачке војске Југославије, а „да би се овековечила успомена на крвљу запечаћено братство совјетских и југословенских народа у борби против заједничког непријатеља“ – установљено је посебно одликовање За ослобођење Београда. Посмртни остаци погинулих ослободилаца, који су сахрањивани по целом граду, пренети су 20. октобра 1954. године на заједничко Спомен-гробље ослободилаца Београда, где и данас почивају. Сваке године, на тај дан, полагањем венаца, одаје им се дужно поштовање, захвалност и почаст.
Нека им је Вечна слава и Хвала за Слободу!
Наставнице историје ОШ ,,Јован Миодраговић“
Тамара Станисављевић Масалушић и Неда Живановић Петковић
Презентацију преузмите ОВДЕ