У томе је учествовало свих шест одељења другог разреда.
Одгледали су филмове на Youtubu о: ковачима, кујунџијама, шнајдерима, шеширџијама и одгледали филм за песму „Ја посејах лан“ и филм о селу Злакуса у коме се и данас производе грнчарски производи.
Посебно им је било занимљиво: израда потковица у ковачким радњама, поткивање коња, начин како се од биљке лана добија текстил од лана, како се ради пустовање вуне и како израђују одевни предмети од вуне.
Схватили су како је некада израда предмета била тежа него данас, али и како су људи користили природне материјале, на који начин су их припремали за израду предмета, фарбали, обрађивали.
Упознали су и алате који су некада кориштени у овим занатима.
Показана им је и Балканска улица у Београду где су се некада налазиле продавнице у којима су се продавали производи старих заната, а које су и сада на неки начин задржале стари изглед.
Видели су и како се производе грнчарски производи од глине у селу Злакуса. Пут од глине до готових производа које и данас маме и баке често користе у кухињи за припремање хране.
Читани су им и текстови о учитељском позиву у прошлости, приказане фотографије старих учионица са таблама, кредама, табле на којима су деца писала уместо свесака, лопте крпењаче са којима су се играли.
Причано им је и како су некада доктори и бабице радили у селима.
На следећем Часу одељењског старешине су они кроз игре улога одглумили нека занимања, што је забележено и фотографијама.
Било је ту: учитељица, докторки, сликара, полицајаца, научника из NASE,истраживача, фудбалера.
Све у свему смо се лепо забавили и пуно тога научили.
Деци недостаје више оваквих часова како би неговали традицију, али и научили да поштују предмете којима располажу, упознали процесе рада и производње.
Схватили да масовна производња каква је данас је мање креативна и мање уметнички настројена него некада. Као и да није модерно оно што им се путем медија сервира као модерно, већ да креативност и уметнички печат даје лепоту једној личности и лепоту ономе што израђујемо.
