English French

Ми на друштвеним мрежама

FacebookTwitterYoutube

Атом

Завршни испит
Otvorena Vrata
Распоред писаних провера
Школски календар
Списак уџбеника

Успех Косте Стојановића

На литерарном конкурсу поводом сто шездесет  година од рођења Михајла Пупина, у организацији Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин и Центра за промоцију науке, Коста Стојановић, 8/1. освојио је прво место.

Честитамо, Коста!!!

                        

Мој сусрет са Михајлом Идворски Пупином

                          

По рођењу Србин, по образовању Американац, како је говорио за себе. Горостас који је задужио, колико Србију, толико и свет.Величанствени ум, коме се дивио и сам Ајнштајн.

Наспрам такве величине стојим, ја , дете са беогрдског асфалта и дозвољавам себи да поставим питање “Сретосмо ли се!“?! Идем још корак даље, па се питам срећемо ли се ми можда свакодневно?

Између нас стоји век и по. Имам осећај као да се крећемо у равнима које се мимоилазе, а ипак као да нас нека невидљива сила, неки флуид спаја.

За почетак, носим име твога оца. Рођен си као десето дете у породици. Ја као четврто. Био си предодређен за војника, граничара, као и твој отац. Мени нису рекли, где су ме видели, али осећам, неки адвокат, баш као и мој отац. Беше ту твоја мајка, неписмена, али мудра Олимпијада. Осети твоје склоности и гурну те у туђину у загрљај науци. Беше ту и моја мајка. Ослушкивала је моја интересовања, отшкринула ми врата природних наука и љубав је букнула. Пут ти је био трновит, али си доказао, да се упорним радом, жељом, долази до резултата. Много пута и мени је било напорно, али нисам застао.

Видиш, некако као да наши животни путеви иду упоредо, барем за сада.

Узмем телефон, позовем, онако,  Америку, Африку.  Кажу “Хвала Белу“ .Ипак, оно што је он изумео су локални разговори. Ти си, Михајло Пупине, постао отац међуградских, међународних телефонских разговора, својим индуктивним калемовима.

Још пре рођења, виде ме мајка у својој утроби, опет захваљујући твом ултразвуку. Направих снимак костију. Хвала Рентгену , али ипак више теби. Тик поред његове фотографске плоче, уздиже се твоја флуресцентна фолија и роди се први рентген апарат у Америци.

 Полетех авионом, сигуран да ће лет бити безбедан. Десетине авиона који у том тренутку који деле небески друм, “комуницирају“ захваљујући баш теби.

Укључих рачунар на исправљач. Опет те сусретох и рекох хвала теби.

Данас знамо каква је сила  НАСА, али да ли знамо да је настала на темељима твога тајног тима где си развијао сонар. Још мање знамо да си своје генијалне идеје понео из пастирског детињства, са пашњака покрај Тамиша. Твоје коришћење акустичних таласа за откривање подморница било је засновано на треперењу ножева, забодених у земљу, који су вама, пастирима, служили за комуникацију.

Колико пута у току само једног дана рекох Михајло Пупине, хвала теби, а опет знам да то није све?

Ни слава, ни богатство те не променише. Поносно си своме великом имену додао Идворски, колико да се зна да таква величина потиче са Тамиша, из Србије.

Финансирао си и издавао бесплатни дневни лист  „Српски дневник„ који је информисао исељене Србе о прикупљању помоћи и добровољаца за балканске ратове.

Указ краља Петра, постави те за почасног конзула у Америци.

Заложи своје богатство, часно стечено, продајом чак 24 патента, да се Србима помогне у I  светском рату.

Своју заоставштину, поклони хуманитарној фондацији у Србији. Она поможе Јована Цвијића, Војислава Илића, Мештровића...

У мојим очима, постаде чудотворац. Уздижући себе, уздизао си свој народ, име Србије.

Сваки твој проналазак у служби је људског напредка, среће. Данас, ја, поносно кажем да сам Србин, као и један  МИХАЈЛО  ИДВОРСКИ  ПУПИН.

Знам да је велики човек само онај ко у срцу носи груду земље своје и ко несебично уложи у свој рад своје најбоље способности .

Зато, осећам да је моја, наша, дужност да продужимо где ти стаде, да одужимо дуг према теби, према отаџбини.

Празних џепова, али срца препуног љубави и душе гладне знања, малим, али сигурним корацима крећем твојим стазама. Вера да ће нас неки трептај светлости, звука у будноћности, барем на трен,  спојити попут магнета, даје ми снагу за пут, за који унапред знам да је дуг и трновит.

Захвалан сам  за указану част да се кроз твоја дела сусретнем са тако великим умом, родољубом, хуманистом, МИХАЈЛОМ  ИДВОРСКИ  ПУПИНОМ. 

 

Коста Стојановић 8-1