English French

Ми на друштвеним мрежама

FacebookTwitterYoutube

Атом

Завршни испит
Otvorena Vrata
Распоред писаних провера
Школски календар
Списак уџбеника

Другарство је златна жица, прекине се и нестане, наставит' се опет може, ал' на жици чвор остаје

            Можда делује наивно, али верујем људима, јер верујем да знам само одане људе. И онда шамар!

            Као да ме буде хладним тушем... Отварам очи, трзам се... Поверење је трпеза за којoм се јадни служе и кад нису гладни. Како да причаш са другаром ако знаш да је све што ти у лице каже, лаж? Ту су и другови који желе да ти наплате успех, они који желе да те спусте. Само из тужне нужде се друже. Хвале устима, а мрзе оком у коме си тако голем, да желе да те сможде, без и једне сузе.

            И како онда да знаш ко су ти прави пријатељи? Кад је завист узрок мржње, а корист узрок ''љубави''. Ту нема више даље приче, прича пуца без пардона чим у твојим очима видим себе на ломачи. И док мислиш да ти држи палчеве уствари спрема песницу! Они су шакали са лицем брата, све могу да разумем ал' такав да мирно спава... И опет мирно спавају...

            Као дечацима су им шапнули како стићи до горе, одмах. Тако што онај с ким се клацкаш оде доле. Златним лисицама везан за друга, а на сред њих чвор њиховог брата... Људи често греше око тога шта је подршка, мислећи да је то аплауз кад се слави победа, заправо шта ће ми бодрење кад већ држим трофеј у рукама, чему раме за плакање кад је време осмеха?

            Али кад крене лоше, кад је мрак, само онда вреди искрен стисак руке и топла реч и само тад си близак. Имам пријатеље за које бих одмах скочио у бездан, само могу да развучем осмех и кажем ''Стварно сам много богат''! Како може да у туђој жалости у себи рађа радости? Ожиљак на леђима од убода ножа остаје, али ја не дижем нос, ја само од таквих дижем руке.

          Ал' не пече ожиљак колико лицемерни кез и није вредан ожиљак колико је вредан блеф.

         Данило Пјановић  VI 2