English French

Ми на друштвеним мрежама

FacebookTwitterYoutube

Атом

Гостовање књижевнице Јасминке Петровић

Оцена корисника:   / 0

У петак 31. марта у 13 часова у музичком кабинету наше школе одржан је сусрет ученика другог, трећег и четвртог разреда са књижевницом Јасминком Петровић.

Студирала је шпански језик и књижевност на Београдском универзитету. Бавила се маркетингом и новинарством. Била је уредник дечје емисије на „Радио Пингвину“. Писала је за многе дечје часописе и учествовала у различитим програмима који подстичу дечју машту и стваралаштво. Један је од организатора књижевног фестивала за децу Крокодокодил. Уређивала је часопис National Geographic Junior.

Прва књига јој била Гига прави море. Данас је ауторка међу најпревођенијим српским писцима – књиге Секс за почетникеБонтонШкола и Како постати и остати глуп, преведене су на преко двадесет језика.

По књигама Секс за почетникеШкола и О дугмету и срећииграле су се представе у Малом позоришту „Душко Радовић” у Београду.

 

            Српско стваралаштво за децу обележила је својим делима, али и залагањем за побољшање положаја детата и развој дечје културе.

            Књиге ове ауторке препознају се по топлом хумору и сагледавању света из угла детета које живи у савременом друштву. „Детињство је изузетно тешко, али лепо”, тврди Јасминка Петровић. Иако свет описује без улепшавања или прикривања ружних страна, она увек успева да пронађе и представи ведрију страну стварности. „Сматрам да све што хоћеш да кажеш треба да кажеш духовито. Учимо их [децу] да се смеју на свој рачун, учимо их хумору који лечи”, изјавила је у једном интервјуу. Јасминка не зазире од тешких тема: писала је о дечацима у време рата (Гига прави море), о дечаку који болује од церебралне парализе (Прича о дугмету и срећи) и анорексичним девојкама (35 калорија без шећера), о разводу и губитку (Ово је најстрашнији дан у мом животу), о зацељивању рана на послератном Балкану (Лето када сам научила да летим). Разорни утицај великих ломова (као што су рат, развод, губитак итд.), на које деца не могу да утичу, Јасминка Петровић представља с дубоким разумевањем детета и поштовањем његових осећања какво се ретко среће у књижевности за децу. Међутим, Јасминки ништа мање нису важне ни све оне велике-мале муке са којима се деца свакодневно суочавају: потреба да буду прихваћена у друштву, да науче где престаје игра а почиње стварни свет, пун обавеза и непријатности, затим навикавање на школу и нову средину, прихватање сопствених мана и врлина, стварање личних вредности у свету који нуди много тога занимљивог, али и опасног. Као и сви добри писци за децу, Јасминка зна да је свако дете најбоље у нечему и охрабрује га да открије тај свој дар, нешто што може постати извор његове снаге и инспирације. Хумор у њеним делима служи да се сурова стварност учини подношљивијом, али и као важно педагошко средство: обојено смехом лакше се прихвата оно што ти се код себе и око себе не свиђа. Уместо да плачеш због својих мана, смеј се себи и претвори недостатке у извор весеља – поручује им ауторка. Младим читаоцима Јасминка Петровић се обраћа као себи равнима. Она познаје језик деце, њихове проблеме, навике и нове трендове, па лако успоставља контакт.

   Књиге Јасминке Петровић не нуде деци готова решења за дилеме, нити поуке и лекције којима се треба слепо веровати већ их охрабрују да сама размисле, истраже, испитају и донесу закључак – и то је још један од разлога њихове велике популарности. Шаље их у авантуре, па ако треба и на другу планету, као Николу, јунака књиге Хоћу кући. Јер понекад је потребно отићи у најлуђу, најопаснију космичку авантуру да би се дошло до најједноставнијег закључка: Ја волим своје родитеље, такви какви су скројени су по мојој  мери, а ја по њиховој. И управо то поверење у способност детета да разуме себе и свет око себе чини књиге Јасминке Петровић тако драгоценим састојком детињства деце широм света.

Награде и признања

  • „Сребрно Гашино перо” за најдуховитију дечју књигу (Кажи тети „добар дан”, 2004),
  • „Невен” (Како постати и остати глуп, 2005),
  • Награда Змајевих дечјих игара „Раде Обреновић“ (Ово је најстрашнији дан у мом животу, 2006),
  • Регионална награда „Мали принц” (Ово је најстрашнији дан у мом животу, 2007)
  • Златно Доситејево перо (35 калорија без шећера, 2008).
  • Доситејево перо ("Од читања се расте", 2012).

Разговор књижевнице и ученика био је веома срдачан и динамичан и водио се о породичним односима,коришћењу мобилних телефона и друштвених мрежа, о представи позоришта Дадов по роману Ово је најстрашнији дан у мом животу (освојила је пет награда, укључујући и награду за најбољу књигу по којој је урађена драматизација), о илустратору Добросаву Бобу Живковићу и Јасминкиним књигама које подстичу дечју машту и стваралаштво.

Надамо се да ће Јасминка Петровић као представник издавачке куће Креативни центар ускоро поново бити међу нама!